Katma

(2015) Katma
01. Krvopije
02. Volja za
03. Moderan čovek
04. Životinja
05. Međa
06. Utvare
07. On/ona/ono
08. Mojoj naciji
09. Nije nam važno
10. Pobuna postaje teška
11. Nasmejani bogovi



01. Krvopije

Znam da se tvoja rezignacija izgovara sa 'inercija',
dok osećaš zazor zbog onoga što se dešava.
Stani malo, ko ih jebe, tvoja mržnja i tvoj bes
biće lek za samoprezir
i očaj što ti dišu unutar srca.
Ovaj svet je naš i naša su tela i naš je život.
Krvopije će nestati.



02. Volja za

Kad volja za borbom prestane,
i popijem gutljaj svakodnevice koju mi čuvari smute,
postaću saučesnica u sopstvenom ubistvu,
koračaću uskim hodnicima glave pognute,
sa imenom na panju, čekajući konačnu presudu,
prepustiću se. Oboriće me...

Nema skrivanja od sopstvene svesti, stalno gledaju me,
moja volja mora biti snažija od njihove kamere,
moja budnost veća od njihove pilule za spavanje!

Otvorenih očiju, s životom uz lice,
Zatvorena i prezrena, ne predajem se!



03. Moderan čovek

On stoji visoko i ponosno
na piramidi svetskog procesa
stavljajući na njega završni kamen svog saznanja.
Pod njim umiru i poslednji vapaji vrline ljudskog roda,
dok glas iz njegove ruke odzvanja:
Ja sam na cilju! Ja sam cilj! Ja sam dovršena priroda!

On je moderan čovek!
zaodenut zadatkom generacije,
ne umire kada ga ništavilo ubije, vec odmahne rukom i nastavi dalje,
u svojoj plitkoj ozbiljnosti,
sa svetskim znanjem pod nogama,
istraživanjima podređenim svojim interesima,
otkrićima koja uzdižu ih na promotivnim lestvicama
prinesimo žrtve njegovim užasima!



04. Životinja

Oduzimaju mi slobodu kretanja,
kao da sam u kavezu životinja,
okružena staklenim zidovima, staklenim plafonima,
kroz koje mogu videti vid svog postojanja,
ali ne do njega stići.

Rešetke oko moje svesti podižu
oni koji ogrezli su u nasilju,
posmatraj svoje kretanje kako izumire,
za njih ćemo ostati životinje koje vrede samo kad se zatvore!



05. Međa

Široka je međa koja deli me od tebe,
no ipak s druge strane glas dopire,
Ja preći ne umem, a ti preći ne možeš,
svako na svojem ostaje.

Uskih vidika si,
no ni ja nisam bolji,
svako ima svoje okvire,
kroz koje gradi svoje vizije,
svako u svoje uzda se.

Ono što često deli me od tebe,
ipak je samo nerazumevanje,
svako vidi kroz svoje kontekste,
svako u svoje uzda se



06. Utvare

Hiljade gradom promiču, među njih ne umeš više uklopiti se
tupe utvare mrtvih ulica što žive mržnjom da progone te...

Da isprave te!



07. On/ona/ono

Buđenje iz stvarnosti je počelo i
on uzima svoju haljinu
i oblači novu godinu, u kojoj nema mesta
prekornim pogledima i mržnji na njegovim visokim štiklama.

On hoda i kosa mu je potpuno slobodna,
da leti između jasnog stava i poigravanja..

Negde između pucanja ljušture i slamanja ucrtanih,
on zastaje i namesta šavove svojih mrežastih čarapa,
i niko ne razmišlja ko je, jer to i ne mogu znati
dok on sam ne otkrije, dok ona sama ne odluči, dok samo ne shvati..

Ona hoda i kosa joj je potpuno slobodna,
da leti između jasnog stava i poigravanja..

On nije rob u tuđem telu, on stvara svoje telo,
i nasmeje se onima koji ne razumeju to,
koje je predvidivost izobličila,
do grla strahom zakopčala,
pretvaraju se u mrlje koje on preskače, zadignuvši haljinu!

Ono hoda i kosa mu je potpuno slobodna,
da leti izmedju jasnog stava i poigravanja..



08. Mojoj naciji

Ugrožena nacijo, mala zemljo prkosna,
bela kuga ti preti..
Ako nestaneš, ko će trn u oku celom svetu biti,
ko će te zameniti,
ko će stati na tvoje linije i životom braniti narod najstariji??!

Brani granice, rađaj vojnike!
Rađaj granice, brani vojnike!

Rađaj sirotinjo!
Još usta gladnih životnog prostora,
skiči životinjo pod teretom svog prkosa,
nisi više od svog fanatičnog zanosa..
Samo dublje glavu u baru ideološke magle!!

Brani granice, rađaj vojnike!
Rađaj granice, brani vojnike!

Otrovanim srcem na linije,
ne dopusti da ti izvan njih iko drag postane
jer će ti ga u sledećem ratu biti teško
UBITI!!!!



09. Nije nam važno

Nije nam važno
ko je na vlasti,
jer svi vladaju
pandurskim pendrekom
i korumpirani su
i pohlepni
i licemerni gadovi.

Na vlasti su uvek govna.
počasti ih kamenom.



10. Pobuna postaje teška

Na toj strani obećane, sigurne svakodnevice
sa povremenim ustupcima i privilegijama,
jednostavnije je
a osećaj zaštićenosti tako neprimetno nagriza i umrtvljuje.

Vremenom pobuna postaje teška,
a nespokoj i praznina ne znaju više koga da optuže.

Zamagljeni su uslovi pljačkanja moje nezavisnosti,
ali ne dam se, čekam ih na nož svoje neprilagođenosti.



11. Nasmejani bogovi

Kada kažeš: "Bogovi
koji su stvorili ovaj svet
bili su zli i pokvareni
i čitav svet grca u bolu
i čitav svet grca u očaju",

Ja ću da ti kažem:
"Bogovi koji su stvorili ovaj svet
bili su prepuni sreće i radosti
i plesali su dok na kraju
nisu od previše radosti umrli."

I to ću da ti kažem
ne zato što verujem
u nasmejane bogove
već zato što su mi se na glavu
popele tvoje žalopojke.

Diži svoje dupe i kreći se!