Novembar

(1999) Licem prema zemlji
01. U jutrima je sva istina
02. Putujem sam
03. Jača nego ljubav
04. Kaži mi
05. Tražim te
06. Buntovnik
07. U bežanju je spas
08. Raduj se
09. Geometrija ljubavi
10. Čovek sa idejama
11. Potpuni mrak



01. U jutrima je sva istina

Progoni me smeh na licima klovnova,
Ne mogu da odem iz pogrešnih razloga.
Ne vidim lepotu ulice kao nekad,
Bez poznatih lica, bez sunčevih tragova.

Putujem danima otrovan zabludom,
Čuvajući nadu da ću jednom
I ja spavati zatvorenim očima
I uhvatiti malo sreće ovako umoran kao pas.

Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.

U jutrima je sva istina,
U jutrima je sva istina.

Uteha me tvoja ni malo ne smiruje,
Ti si mi govorila, nežno me molila,
Da pokušam da izdržim još malo,
Da ne govorim da mi je toliko teško.

Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.

U jutrima je sva istina,
U jutrima je sva istina....



02. Putujem sam

U kuhinji za stolom sedim satima
muva sleće na tanjir supe koja se ohladila
da izađem iz ovog sranja trebaš mi ti
vremena je malo, srce nema hrabrosti

Kada bih mogao okom trepnuti
video bih ono šta se ne vidi
dugo sam uživao, a još duže patio
doza elesdea nije dovoljna

Jako sam umoran, putujem sam
u neko drugo mesto u neki drugi san
ono što mi je zaista potrebno
gomila love, gomila love



03. Jača nego ljubav

Jednoga dana upoznat ćeš muziku
koja obuzima jače nego ljubav
želim te ponekad, ljubim tvoja stopala
u dokolici subotnjeg popodneva

Ljudima koji blješte moraš se diviti
ti si samo račun koji moram da platim
čitam novine, razglednice pišem
ljudima koje jedva da i poznajem

Moram da zažmurim i zaboravim
da sam već izigran i ostavljen
prljava stakla automobila
za sitan novac pere neko drugi



04. Kaži mi

Plišana zavesa je između nas
mutna voda od mržnje i bola
uhvati me za ruku i povedi me
daj mi moje ime, daj mi samo znak

ja sam carstvo koje propada
za nas je već kasno
prašina na mojim starim knjigama
jako dugo nije brisana

Evo baš sam hteo da te zovem
da se borim za naš novi dan
da ti kažem draga
da psujem, tugujem i trujem
ja sam carstvo koje propada
za nas je već kasno
prašina na mojim starim knjigama
jako dugo nije brisana

Ti si moj poraz
ti si moj poraz jedini
razgovaram sa ogledalom
za mene više ne brini
ja sam carstvo koje propada
za nas je već kasno
prašina na mojim starim knjigama
jako dugo nije brisana

Kaži mi, kaži mi
da li me ponekad zoveš ti u snu
dok te mesec nežno miluje
moja želja do neba dopire
kaži mi, kaži mi



05. Tražim te

Ležim na krevetu, ne mogu se pokrenuti
ne mogu se ničeg setiti
treba li ponovo sećanja ubiti
ja sam samo jahač kroz tišinu

Kaži samo jednu reč, samo jednu jedinu reč
karta na koju sam računao
voleo bih da si tu, jutra su tako tužna
pored tebe osećam se sigurno

Tražim te kišnim ulicama, noćima
tražim te sudbinom slučajnog prolaznika
tražim te samo ponekad, samo kada nemam
nikoga,
tražim te kad sam opasan, jak i požudan

Želim da osetim draž još jednog poljubca
kaži svima, samo ti znaš
ti si mudra, znaš šta radiš, moj si glas razuma
znam da me štitiš i razumeš



06. Buntovnik

Ja sam bio buntovnik, u sebe te zazidao,
Nisam zaboravio šta sam ti ucinio,
Često čujem ritam tvojih koraka,
A mislio sam da me ne, ne možeš raniti.

Ja sam bio buntovnik, rekao sam zbogom,
Tvoj pogreb, smrt sam predvidio.
Zalupio sam vratima, rekao sam zbogom,
Izgubio sam prijatelja jedinog.

Ja sam bio buntovnik a ti svakako nisi,
Moja draga ono što sam o tebi znao.
Ti si kao jesen i Bog zna
Pokušao sam nešto dobro
Da učinim, da učinim.

A kad te nema u svojoj duši brinem,
Usamljen kao oblak, ranjiv kao nekada.
Razmišljam šta bi, noćas mi rekla,
Ugašeno svetlo oči zatvorene.

Ja sam bio buntovnik a ti svakako nisi,
Moja draga ono što sam o tebi znao.
Ti si kao jesen i Bog zna
Pokušao sam nešto dobro
Da učinim, da učinim.

Kada ispod ploče crnog mermera
Budeš snila za teret mi oprosti.
Kada te stisne zemlja i kamen
Ja ću biti siguran da si moja zauvek.

Ja sam bio buntovnik a ti svakako nisi,
Moja draga ono što sam o tebi znao.
Ti si kao jesen i Bog zna
Pokušao sam nešto dobro
Da učinim, da učinim.



07. U bežanju je spas

Sporo me prožima
topli i bučni život gradskih ulica
potiskuje, lagano prekriva
pustinju beskrajnu ljudskog ćutanja

Maštao sam mnogo puta noću
gledajući maglu nad gradom
o slavi, o pobedi i trijumfu
u bežanju je spas, Zemlja krvari

Mračno je u srcima heroja
u njima je tajna skirvena
bez časti, pravde i lepote
ja sam onaj koga treba spasiti

Osećam svu težinu svojih godina
Svojih godina i svoga umora



08. Raduj se

Raduj se, noćas na kiši
ja sam kralj igranja
živote dodirni me
razdire me duša očajna
na radiju tužna pesma
skoro svaki dan
dodirni me živote bar malo
ja sam kralj igranja

Daj mi neki drugi ritam
brzi ritam u nogama
kojom stranom ideš?
sistem te proganja
raduj se, divlji svet
vatra i bezumlje
životi su posvećeni
mojoj himni smrtnosti

Veslam uz reku
tražim svoj raj
teško mi je da ti kažem
da ne vidim kraj
na horizontu prljavi grad
odupri se očaju
zato, noćas, raduj se
neka kiše potraju



09. Geometrija ljubavi

Dobio sam lovu, ušao u taxi
vozio se dugim gradskim ulicama
na sedište jašem kroz grad
u neko drugo mesto
Osećam se tako sigurno i toplo
a, vreme leti

Kada bi bar malo vreme samo stalo
odmahujem nekim prošlim ljudima
muka mi je od njih, nisam više kao nekada
to nisam ja
Nema izlaza, došli smo do kraja
ne mogu više lako da se pretvaram
taksi urla, benzin je beskrajan
aaaaaaaaaa

Tvoje golo telo želim ponovo
u tvom mračnom zamku duboko skrivenom
nisi došla da te zagrlim
a, ne, ne, ne
Dobio sam lovu, ušao u taksi
vozio se dugim gradskim ulicama
na sedištu jašem kroz grad
u neko drugo mesto

Gradske ulice, danas su tako puste
Voždovom, Dušanovom nema mojih koraka
dobio sam lovu, ušao u taksi
ispušio i mislio na tebe



10. Čovek sa idejama

Duboko u mojoj glavi bučno je do ludila
Hoću samo da spavam, da zaboravim
Nisam nikad bio ljubomoran na svoju prošlost
Hoću da verujem u svoju jebenu laž
Ponekad su jutra jako sumorna
moja jutra izliva ljubavi prema samom sebi
duboko skrivena u psovci čistog idiota
prepuna gorkih suza vlastite krivice
Tihi šapat na mojim usnama i crni oblaci
nadvili su se nad mojim gradom propasti
gradom ljudi izgubljenih u svemiru
A, moja žudnja za životom jača je od smrti
Pomozi mi da pronađem ostali deo sveta
moj svet usamljenih zvezda, jači od svih malih
prostih duša
Posle ovoliko uzaludnih godina
napokon sam našao sebe
U pobedama i porazima, patnjama i radostima
drugih ljudi, tražim pravdanje od pomislji
na vlastiti poraz, koji me stalno progoni
Sedim satima zaokupljenim mislima
tako prljav, prepun prašine
prepun prašine, u godinama koje su prolazile
zauvek nestajale
Ja sam bio čovek sposoban za ludosti
ja sam bio čovek sa idejama



11. Potpuni mrak

Ponoć je prošla, na stanici
sedim na koferima i čekam voz
vetar duva niotkud
zvezde promiču između oblaka
Nad zaspalim gradom
spustio se potpuni mrak
postavljam pitanja
sam tražim odgovor na njih

Kao Sunce kada zalazi
ti ništa ne možeš promeniti
ne mogu da se pomirim
prosečnim načinom života
Mojoj duši potreban je mir
moj svet nepoznatih rizika
i velikih sjajnih trenutaka
sam putujem, sam odlazim

Ne mogu se vratiti
ne mogu se skrasiti
ti si me izneverila
sve ću da zaboravim
Nad zaspalim gradom
spustio se potpuni mrak
ponoć je prošla, na stanici
sedim na koferima i čekam voz