Kpax!

(2024) Bolesno drustvo
01. Dekadencija
02. Vrlet
03. Bolesno društvo
04. Jeza
05. Gubestra
06. Izolacija
07. Glas
08. Beskraj
09. Visoko prizemlje
10. Pegla



01. Dekadencija

Ljuštura svesti plovi površinom
Žudi za tragom postojanja
Na njenom licu nema kajanja
Njena priča nema srećan kraj

Dekadencija!

Ušuškan patnjom klizim mračnim putem
Drhtavi osmeh iščekuje pad
Šablon je skrojen od besramnih noći
Stidljivo tinja iz oka sjaj

Dekadencija!

Slomljenim kopljem ubijam ponos
Nehajno posmatram tlocrt dna
Gledam sebe kako jurim
niz pokretne stepenice sunovrata

Dekadencija!



02. Vrlet

Iz ovog pakla želim pobeći
Krupnim koracima izvan grada
Beskrajno nebo mi pruža ruke
I rešava me muka plavi horizont

Želim pobeći iz ovih okova i praznine
Želim pobeći iz ove noćne more što dalje

Svakom zraku ja se radujem
Crpim energiju i pozdravljam Sunce
Ozaren svetlošću sada spreman sam
svu svoju ljubav da mu darujem

Na vrhu planine
širokog osmeha i otvorenog srca
ja ću stajati srećniji nego ikad pre

Iz ovog sna ja se vraćam
potpuno opijen kao i svaki put
Samo ponekad blago osetim
nežni dodir vetra na svojoj koži



03. Bolesno društvo

U ovoj igri ponovo gubim
I svoje blato nosim u srcu
I svaku grešku plaćam sam
I svaki poraz plaćam sam

Ovaj svet je sjeban
A ja sam tako srećan

Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, ali ja sam zdrav

Ovaj svet je sjeban
A ja sam tako srećan

Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, ali ja sam zdrav
Bolesno društvo, bolesno društvo, bolesno društvo, bolujem i ja

U ovoj igri…



04. Jeza

Opet hladan vetar brije, opet zima je
Srce glasno peva, ne misli na sneg
Priziva duhove bezbrižnih vremena
Zaledjene zvezde padaju sa neba

Prilično sam siguran da blizu je kraj
Svestan sam da neću otići u raj
Al’ svako jednom mora doživeti krah
I dok trepneš postao si pepeo i prah

Upijam žudno toplinu ulice
Usnama topim pahuljice
Oštri zubi jeze ostavljaju trag
na debeloj koži na mojim ledjima

Ali ja baš tako volim
Od sećanja da izgorim
I ne mogu da odolim
da uživam kada boli

Prilično sam siguran da blizu je kraj
Svestan sam da neću otići u raj
Al’ svako jednom mora doživeti krah
I dok trepneš postao si pepeo i prah
Prilično sam siguran da blizu je kraj
I sa samog dna nemoguć je pad
I ti jednom moraš pobediti strah
Jer posle svake zime dodje Sunca sjaj



05. Gubestra

Gubestra, gubestra…
U bestrag, u bestrag…



06. Izolacija

Otrovnih reči lavina iz usta opet kreće
Neočekivani obrt, ja sam ljudsko smeće
Pogan jezik krvari dok telo sve guta
Mesto nežne kože osta rana ljuta

Ova izolacija vodi do frustracija

U ogledalu svom ti vidiš mene
Sunce te obasjava i vidiš dve sene
Tvoj duh je mrtav, misliš da si živ
Za tvoja dela ja sam uvek kriv

Ova izolacija vodi do frustracija



07. Glas

Ne poznajem te više
To više nisi ti
Gde ti vidiš sebe
To smo bili mi

Glas u mojoj glavi nije više moj
Imao si ime sad si samo broj

Traćio si godine
Sad su samo broj
Nespreman za život
To je problem tvoj

Glas u mojoj glavi nije više moj
Imao sam ime sad sam samo broj



08. Beskraj

Ostaci sećanja rasuti po podu
Bezbrojne slike, poznati smeh
Odjek prošlosti pritiska me
Dalje i dalje beskraj me zove

Ne tražim cilj na svome putu
Kraj ove staze ne zanima me
Ono sto osećam samo je moje
Probaj i ti da pronadješ me

Pronadji me!

Vetar me doziva ostani još malo
U krugu straha kovitla me
Besane noći, besana jutra
Ne želim saznati šta donosi sutra

Ne tražim cilj…



09. Visoko prizemlje

Zar ne vidiš da si ti
živo blato što guta te?
Predugo otvaraš staru ranu
Uživaš kada krvari

Besramno bolom umivaš lice
Besciljno lutaš šumama snen
Sirotinji pobeći nećeš
Uvek si bio i ostao njen

Pronadji mir, pronadji se
Nemoj da odustaješ
Pronadji mir, pregazi reč
pre nego što celina postaneš
Pronadji mir, pronadji se
Moraš da se žrtvuješ
Pronadji mir, rasplini se
pre nego što celina postaneš



10. Pegla

Šta to radiš čoveče?
Pa taj deo ide duplo brže
Srž problema leži u tebi
Iz tebe reži besan pas

Ne znam reči, zato vrištim
Oko sebe klice širim

Boli me glava, bacam peglu
Boli me glava…